Mihajlo 'Bata' Paskaljević

Михајло Бата Паскаљевић (Пожаревац, 14. јануар 1923 — Београд, 26. јануар 2004) је био српски филмски, позоришни и ТВ глумац. Након гимназије ступио је у КУД „Иво Лола Рибар“ и Академско позориште у Београду, затим са групом младих глумаца у тек основано Београдско драмско позориште, чији је стални члан од 1950. године. Иако се опробао у најразноврснијем репертоару, нарочито глумачким улогама у представама Сламнати шешир Ежена Лабиша и Бал лопова Жана Ануија убрзо показује изразите склоности према водвиљу. Посветивши се овој врсти комике, у свим медијима игра низ споредних улога које му доносе популарност. И филмску каријеру почиње комичном улогом у Чудотворном мачу (1950) Војислава Нановића. Након тога се истакао у филмовима Сумњиво лице (1954, главна улога), Дилижанса снова (1960), Орлови рано лете (1966) и Силом отац (1969), Туђа земља и Вратиће се (1957), Бог је умро узалуд (1969), те Моја луда глава (1971). Врхунац филмске каријере остварује својом првом драмском улогом - оца протагонисткиње - у филму Већ виђено (1987) Горана Марковића, за коју је награђен на фестивалу глумачких остварења у Нишу. Преминуо је 26. јануара 2004. после краће болести у Земунској болници. Сахрањен је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.